Sa ulaskom veštačke inteligencije u naše živote može se reći da je tema automatizacije i produktivnosti eksplodirala jer se govori o tome kako će računari zameniti sve naše repetitivne poslove ali to je pucanje u prazno. Pored određenih aplikacija i programa sa kojima radimo u firmi pa čak i taj AI sistem nema mnogo smisla ako nismo upotrebili onaj najsofisticiraniji alat na svetu a to je naš mozak. Svi koji nisu otkrili granice svoje produktivnosti po meni nisu ni spremni da koriste asistenciju AI i softverskih rešenja drugog tipa jer postajete samo „tuplji“ i nemate čak ni ideju kako da upotrebite sve to jer ponavljam većina ljudi nije otkrila sve svoje mogućnosti i kapacitete niti ima pravilan način razmišljanja pa se mogu poslužiti primerom da recimo neko ko želi da bude mišićav ne kažete idi u teretanu nego mu još olakšavate i dajete mu masaže i hranite ga konstantno posle par meseci takav čovek biće samo još mlitaviji nego da je krenuo u teretanu i suočio se sa izazovima. Zbog takve logike posmatranja prema radu najveću štetu doživeće ljudi kojima drugi moraju da govore šta i kako da rade jer se nisu trudili više niti su usavršavali sebe kao čoveka pa tako danas gotovo kompletna auto-industrija je robotizovana. Pošto će ljudi uskoro masovno gubiti poslove moraju se preorijentisati na neke druge vrednosti koje trebaju tržištu, AI call-centar je u redu ali veći efekat će imati živi razgovor pa poradite na komunikativnim veštinama i empatiji i tako će biti u brojnim sektorima privrede moramo povećati svoju vrednost kao čoveka da bi nastavili napred a alati i aplikacije su samo podrška nama kada dođemo do krajnjih granica svojih kapaciteta da možemo još više da radimo a ne manje.

 Većina ljudi na našim konkursima se trudi da veću pažnju da formi nego suštini a postoje i primerci koji nikakvu formu ne poštuju pa odaju utisak aljkave osobe tako da to su prvi signali koje primetimo u selekciji na prvi pogled previše sa obe strane skale nije dobro već se mora naći pravi balans.

Ne volimo predugačke CV pre svega što nam oduzima vreme da pronađemo podatke koji su nam bitni a pošto ljudi imaju jedan generički CV koji šalju svakoj firmi onda svi čitamo sve i svašta i što je bitno za naš oglas i što nije.

CV bez slike i godišta se smatra kao neki simbol ravnopravnog selektovanja ali to je zabluda kod kandidatima jer ja znam najbolje kroz šta će neko preći u mojoj firmi i moram da steknem dojam da li osoba to može da isporuči ne bih voleo da mi dođe osoba slabe građe ili veće starosne dobi dođe na razgovor i da moram sa njom da dogovaram fizički naporne zadatke to je gubljenje i našeg i njihovo vremena jer neće prihvatiti to a pozvali smo ih jer ne znamo sa kim komuniciramo.

Postoje i crvene zastave o kojima ne mogu da govorim to je šesto čulo koje se razvije posle hiljade pregledanih CV i godina iskustva u biznisu i to je velika prednost za našu stranu i otkrivanje tih tačaka bilo bi gubljenje pregovaračke moći za nas tako da to ostaje tajna ali kandidati ne trebaju da lažu ili koriguju svoj CV da bi se dopali nekog na kraju obmanuli ste samo sami sebe i potrošili vreme, budite iskreni i nadajte se najboljem ishodu to je najbolje što možete da uradite.

Ne smatram da postavljamo neobična pitanja sve što pitamo ima svoje zašto i mislim da kandidati ne trebaju da se boje pitanja ali ono što jeste neobično je da mi teramo kandidate da postavljaju pitanja nama i to ih više puta pitamo da li ima nešto što želite da pitate ili da nije bilo jasno u prethodnom razgovoru jer ne volimo iznenađenja i nesporazume sve se mora jasno iskomunicirati. Volimo i da pitamo zašto su napustili prethodni posao koje stvari im smetaju u svakodnevnom radu kako bi izbegli iste greške a pitamo ih i zašto su baš nas izabrali da se jave koju vrednost vide u nama i koju vrednost mogu da nam donesu ako ih izaberemo za slučaj da imaju dovoljno radnog staža pre nas.

Treba da ignoriše sve savete i umesto toga da definiše ciljeve. Saveti služe kao pomoć i zaštita i predstavljaju način da zaobiđete nešto a to je pogrešno na samom startu da tražite, vi kao mlada osoba morate da se zaletite u zid i da iskusite svaki problem kako bi izgradili realno mišljenje o nečemu. Nađite odgovor na sledeća pitanja: Zašto tražim posao? Šta želim da naučim u ovoj firmi? Koliko vremena mislim da mi je potrebno da budem ovde da bih naučio sve što želim? Kojih stvari sam spreman da se odreknem a kojih ne? Da li želim korporativnu karijeru ili iskustvo za pokretanje svog biznisa? Ako nemam iskustvo koje su to karakterne vrednosti koje mogu da ponudim? To su pitanja i odgovori koji će vas voditi do cilja koji će vas motivisati i držati na pravom putu i neće vam biti bitno šta radite nego zašto a istina je da previše emotivno ljudi gledaju na stvari u poslu što ih na kraju sprži i iscedi pa nemaju snage za ostale stvari koje čine život jer preveliku pažnju daju manje bitnim stvarima i jure neke nerealne stvari.

Komunikacija, posvećenost, izdržljivost i promišljanje.